Rekli ste mu/joj da je vašoj vezi došao kraj dok je on(a) jeo/jela omiljeno jelo koje ste mu vi spremili; odlučili ste da mu(joj) kažete da to više nije to dok gledate vaš omiljeni film na TV-u, ili još gore, raskinuli ste preko mejla ili telefona. Čekate paljbu i bes i ljutnju, a dobili ste samo ćutnju. Tišina kao reakcija.

Nije istina da je teško samo onome ko je ostavljen. Često se dešava da je i onome ko je ostavio jako teško. Kako je to moguće kada ja ta osoba "kriva" za raskid veze? Kako tako grubo možete ostaviti nekoga bez ikakve prethodne pripreme, bez ikakvog znaka?

Uglavnom je situacija takva da se vama "kuva u glavi" raskid već neko vreme, ali zbog ljubavi prema toj osobi vi i dalje produžavate vezu i čekate pravi trenutak. Pravog trenutka nema! Neće biti odgovarajućeg trenutka kada možete reći "e, od sada više nismo zajedno" ili tako nešto. Možda je samo prolazna faza, možda će vas proći posle nekoliko dana jer se plašite vezivanja, ili ste dugo zajedno pa mislite da je to normalno što osećate. Ako se, sa druge strane, vaš osećaj da to više nije "to" ponavlja, to vam je dovoljan znak da je vezi uskoro kraj. Ali kako to uraditi nekome ko vam je prirastao srcu?

Misli lete glavom. Da li uopšte volim nekoga, da li sam bezosećajan, šta ako je on/ona bio/bila taj ili ta suđena. Kako će on/ona bez mene? Šta će uraditi sada, kome će se okrenuti? A šta sa navikom telfoniranja sa njim/njom svakoga jutra iz kreveta, šta ako život provedem okružen(a) mačkama? Normalna pitanja, odgovori će doći vremenom, ma kako jadno to zvučalo. Imate prijatelje, budite što više u društvu jer će svaki minut koji provedete sami misliti o njemu/njoj i poželećete da ga/je pozovete, da čujete kako je, samo da čujete taj glas na koji ste navikli.

Greška. Toj osobi će biti samo još teže. Ne možete biti i prijatelj i onaj koji ostavlja. Retko kada se dešava da oni koji su bili par mogu kasnije postati prijatelji.

Vama je teško, njemu/njoj je teško. Svi su na suprotnoj strani, jer vi ste sve započeli i ne može da vam bude žao ili tužno samim tim. Ko će vam poverovati ako kažete da i dalje osećate ljubav prema toj osobi iako ste je tako naglo ostavili? Povucite se, neka on/ona priča, na njega/nju je red da kaže šta ima. Najlakše bi bilo da ste se posvađali ili da se nešto desilo i da je to uzrok kraju. Ali, ponekad je sam kraj kraj. Nema zašto, nema kako. Možda to, jednostavno, nije bila prava ljubav.